Sveti Sava iz istorijskog, obrazovnog i religijskog ugla

Povratak

Sveti Sava iz istorijskog, obrazovnog i religijskog ugla

Predavanje o Svetom Savi pod nazivom „Vladarskoga roda Služitelj Gospoda“ u organizaciji Arhijerejskog namesništva pećinačkog i Kulturnog centra „Pećinci“ pod pokroviteljstvom Opštine Pećinci okupilo je veliki broj posetilaca u ponedeljak 29. januara.

Predavanje, čiji je moderator bio arheolog i kustos muzejske jedinice “KCP - Muzej Kupinik” Perica Odobašić, obuhvatilo je predstavljanje imena i dela najvećeg srpskog svetitelja iz tri vizure - istorijske, obrazovne i religijske.

Profesorka istorije Darija Švonja govorila je o Svetom Savi iz istorijske perpektive.

“Nijedna ličnost kod Srba nije toliko utkana u svest i biće naroda kao ličnost Svetog Save.Sveti Sava nije naša prošlost nego naša budućnost, on je stvorio autentičnu srpsku kulturu, spremnu da od drugih primi sve ono što je dostojno da bude primljeno, ali istovremeno sposobnu da odbaci sve što skrnavi ljudsko dostojanstvo. Načela pravde, prava slobode i ljubavi ugradio je u temelj srpske države.Cilj mu je bila sveta Srbija zemlja čestitih ljudi, na nama je da to budemo, pamteći i učeći one koji ostaju posle nas” - rekla je Švonja.

Veroučitelj Marko Paležević osvrnuo se iz religiozne perspektive na značaj Svetog Save.

“Svoje izlaganje zaključujem rečima jednog od najvećih učitelja i otaca Crkve Hristove sa Hrišćanskog Zapada, blaženog Avgustina. Iznoseći svoj opit hrišćanstva, on je rekao i zapisao sledeće za sve nas veoma značajne reči: „Jezik nije ni u kom slučaju dovoljan da bi se govorilo o Bogu. Čovek, pak, želi da izrazi svoje ushićenje, da iskaže svoje oduševljenje i emocije. Zato mu ne preostaje ništa drugo nego da peva“. Tako bismo se večeras mogli složiti da sve reči koje smo ovde izgovorili niukoliko nisu dovoljne da nam u svoj dubini i širini predoče sav dijapazon zasluge ovog kolosa Svetitelja „nikada dovoljno hvaljenog u Srba“, kako je govorio pokojni akademik Vladeta Jerotić. Zato jedino što nam preostaje jeste, kako veli blaženi Avgustin, da mu skupa zapojimo himnu Uskliknimo s ljubavlju” - zaključio je Paležević.

Na samom kraju profesorka srpskog jezika i književnosti Katarina Čavić podsetila je na značaj Svetoga Save u književnom smislu.

“Učio nas je Sveti Sava ljubavi, veri, nadi.Učio nas je i porodičnim vrednostima, uveo je krsnu porodičnu slavu kao nešto jedinstveno, a porodica i selo su bili stubovi stare Srbije. Porodica nam je u ozbiljnoj krizi, a sela nam se gase. Neka nam ovo bude upozorenje da se trgnemo i osvestimo, izađemo iz apatije i ravnodušnosti. To jeste dugoročni proces koji podrazumeva niz mera od kojih je obrazovanje primarno, kao i vraćanje izvornom učenju naših velikih učitelja kakav je bio Sveti Sava.Značaj koji je Sveti Sava imao za srpsku umetnost, književnost, medicinu, prosvetu, za sveukupnu kulturu-nemerljiv je. O njegovom životu i delima postoji ogromna bibliografija. Sećanje na njegov lik upisano je u kolektivno pamćenje i biće srpskog naroda” – kazala je Čavić.

Pored predavanja, organizovan je i kulturno-umetnički program, tokom kojeg su nastupili hor Osnovne škole „Dušan Vukasović Diogen“ iz Kupinova koji su pored Himne Svetom Savi izveli još dve pesme “Mi smo deca neba” i “Hvala ti”, zatim učenici srednje Tehničke škole “Milenko Verkić Neša” u Pećincima, Anastasija Filipović koja je govorila odlomak iz Teodosijevog “Žitija Svetom Savi” i Nikola Naić koji se predstavio Molitvom Svetom Savi, glumac Dramske sekcije pećinačkog KC-a Bojan Naić koji je govorio Molitvu vladike Svetog Nikolaja Velimirovića, apsolvent bogoslovije Nedeljko Anđelić koji se predstavio Molitvom Svetom Simeonu Mirotočivom i Svetom Savi i kompozicijom „Od ognjenih jezika rođena“ i veroučiteljica i dirigentkinja sa Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu Bojana Radivojević koja je pored pratnje na klaviru izvela kompoziciju posvećenu Majci Svetog Save - Svetoj Anastasiji.