Stradanje sremačkih Srba u Velikom ratu

Povratak

Stradanje sremačkih Srba u Velikom ratu

Pećinačka Narodna biblioteka priredila je u petak 14. decembra u holu Kulturnog centra, povodom obeležavanja 100 godina od završetka Velikog rata, za sve ljubitelje istorije i pisane reči, promociju knjige „Ilijina priča“ autorke Snežane Aleksić iz Boljevaca. Prisutna čitalačka publika bila je u prilici da čuje objektivan, naučno relevantan način kojim je opisano stradanje Srba u Sremu posle povlačenja srpske vojske, nakon Sremske ofanzive.

Kako je sama autorka rekla tokom promocije, Sremska ofanziva koja se dogodila između Cerske bitke i bitke na Drini u periodu od 6. do 14. septembra 1914. godine za cilj je imala da oslabi krilo austrougarske vojske koje je neprestano bombardovalo Beograd. Međutim, ofanziva je trajala svega nedelju dana kada austrougarska vojska pravi kontranapad na Drinu i srpska vojska se povlači u Srbiju.

„Kao epilog svega toga, jeste odmazda austrougarske vojske nad civilnim stanovništvom Srema, u prvom redu nad Srbima. Ja sam se jako u ovoj knjizi bavila statistikom i neprestano postavljam sebi pitanje zašto niko posle rata nije o tome govorio. O stradanju Srba, ali i Slovaka. Kao neko ko pripada narodu Srema koji je stradao, iz sela Boljevaca gde su Srbi i Slovaci, odrasla na toj nekoj priči i tradiciji, odgovorno i sasvim argumentovano u knjizi donosim podatke da je slovački narod nepravedno optužen. Drago mi je da ovim pisanjem pokušavam da ispravim nepravdu koja je naneta, kako srpskom tako i slovačkom narodu. Ova knjiga po prvi put donosi takve podatke i nastala je na osnovu verodostojne dokumentacije, građe pohranjene što u arhivu Srpske pravoslavne crkve u Boljevcima, što u arhivu Istorijskog arhiva Beograda“ – rekla je autorka Snežana Aleksić.

Kako stoji u recenziji knjige, „Ilijina priča“ je priča o stradanju, viteštvu i požrtvovanju sremačkih Srba u Velikom ratu u kojem su svi prečanski Srbi na različite načine bili izloženi torturi, diskriminaciji i represalijama kao deo naroda koji je težio nacionalnom oslobođenju i prisajedinjenju Kraljevini Srbiji.

Podeljena u tri celine – od početka Velikog rata, mobilizacije u Sremu, preko Sremske ofanzive i njenog dejstvovanja, povlačenja srpske vojske i odmazde austrougarske vojske nad civilnim stanovništvom Srema kao i internacije do kazivanja onovremenika, knjiga „Ilijina priča“ svakako zaslužuje da se pomno prouči i ne zaboravi.

A Ilija, kaže autorka, može biti svaki Ilir sa ove i one strane Save, Ilija iz Mačve i Ilija iz Srema, Ilija na Ceru, Kolubari, Drini. Ilija koji puca i ubija drugog Iliju, u tom času zna da je ubio i samog sebe.