Integralna proizvodnja smanjuje trošak

Povratak

Integralna proizvodnja smanjuje trošak

Juče je u Pećincima održano predavanje za poljoprivredne proizvođače, koje je organizovalo pećinačko Udruženje poljoprivrednih proizvođača u saradnji sa Odeljenjem za privredu opštine Pećinci, Agencijom za razvoj i Poljoprivrednom stručnom službom iz Sremske Mitrovice, čiji su stručni saradnici Senka Mišković, Zoran Martinović, Vladimir Marić i Željko Graovac, bili na raspolaganju poljoprivrednicima za sva pitanja vezana za teme predavanja - od osnovnih principa integralne biljne proizvodnje u cilju veće rentabilnosti, preko zaštite bilja i tehnologije proizvodnje šećerne repe i kukuruza, do dostupnih subvencija i aktuelnih IPARD 2 programa.

Kako nam je rekla Senka Mišković, samostalni stručni saradnik za zaštitu bilja, integralna proizvodnja, koja je sve popularnija u svetu počinje da se primenjuje i kod nas, upravo zbog prednosti takve vrste proizvodnje koja podrazumeva konvencionalne sisteme biljne proizvodnje, gde se hemijske mere zaštite preporučuju samo kada je krajnje neophodno.

„Integralna proizvodnja kao jedan vid održive poljoprivredne proizvodnje podrazumeva primenu hemijskih sredstava samo po potrebi, racionalnu primenu pesticida, čime ne samo da dobijamo zdravstveno bezbedan proizvod, nego aktivno učestvujemo u očuvanju životne sredine. Od agrotehničkih mera u integralnoj proizvodnji značajni su plodored, pravilna priprema zemljišta, pravilan izbor sorti i hibrida, usklađeno vreme setve i pravilna upotreba đubriva. Tek na kraju, ako je zaista neophodno, pribegava se hemijskim sredstvima. Vidim da su poljoprivrednici shvatili o čemu se radi i da pozitivno reaguju, jer na prvom mestu dobijaju bezbedan proizvod, a i oni nisu previše izloženi hemikalijama“ – istakla je Mišković.

O većoj rentabilnosti biljne proizvodnje u promenljivim i nepredvidivim vremenskim uslovima, ali i sa skromnijim finansijskim mogućnostima, svoje predloge i savete poljoprivrednicima izneo je i Zoran Martinović.

„Preporuka poljoprivrednim proizvođačima je svakako da se smanji ili izbaci soja i ubaci recimo uljana repica u plodored, a prikazao sam danas i primere gde već godinama unazad ozima strna žita i ozima uljana repica imaju stabilne prinose, dok jari usevi kao što je kukuruz, soja i suncokret prilično variraju sa prinosima u odnosu na pre 10-15 godina. Plodored je slaba tačka poljoprivrednih proizvođača u pećinačkoj opštini jer se ne gaji repa, malo se gaji soja, a uglavnom se gaje suncokret, kukuruz i ozima pšenica. Da bi i plodored malo obogatili, a poželjno je uvesti 4 do 5 biljnih kultura, predlog je da se uvede uljana repica. Što se tiče rentabilnosti prikazao sam grubu finansijsku analizu 4-5 osnovnih ratarskih kultura i pokazao im da na uljanoj repici ima profita. Takođe, skrenuo sam pažnju da mogu da štede na mnogo čemu, ali nikako na đubrenju useva“ – rekao je Martinović.

Sremskomitrovački predavači Poljoprivredne stručne službe sutra će održati edukaciju za poljoprivredne proizvođače u Lovačkom domu u Donjem Tovarniku, kao i u četvrtak u Etno kući u Kupinovu sa početkom u 11.00 časova.