Despot Vuk Branković – Zmaj Ognjeni Vuk kao važan deo svetske kulturne baštine

Povratak

Despot Vuk Branković – Zmaj Ognjeni Vuk kao važan deo svetske kulturne baštine

Na tribini “Zmaj Ognjeni Vuk – istorija i mit” Agencije za razvoj opštine Pećinci, koja je održana u Kulturnom centru, o istorijskoj i mitološkoj biografiji Vuka Brankovića govorili su Petar Odobašić, arheolog turističkog info-centra i mr Marko Aleksić, arheolog i stručnjak za srednjevekovno oružje i viteštvo iz Beograda. Pesme i mitove o Vuku Brankoviću, koji je opevan kao Zmaj Ognjeni Vuk, govorio je mladi pećinački glumac Slobodan Stanković.

„Vuk Grgurović ili Branković, imao je dve uporedne biografije, istorijsku i mitsku. Istorijska biografija počinje njegovim rođenjem 1439. godine – bio je vanbračni sin Grgura Brankovića i unuk despota Đurđa Brankovića. Na istorijsku scenu Vuk stupa kada je sa ocem i Turcima došao u Srbiju u vreme srpskih dinastičkih borbi za presto. Turci su ga tada, nakon pada Smedereva, još neko vreme tretirali kao svog vojskovođu. Pod još nerazjašnjenim okolnostima on je 1446. godine prešao u Ugarsku i počeo da služi kao ugarski vazal. U to vreme Vuk Grgurović počinje da vojuje u sremskoj zemlji uz obale Save. Sa srpskim četama učestvovao je u mnogim borbama na strani austrougarske, tom prilikom pokazao takvu hrabrost i ratničku veštinu da je njegovo junaštvo ulivalo nadu da srpska država još nije propala i da će doći vreme kada će Turci biti pobeđeni i proterani. Istorijsko junaštvo izrodilo je legendu, a iz legende je nastao mit o Zmaju Ognjenom Vuku“, rekao je Petar Odobašić.

Mitska biografija Zmaj Ognjenog Vuka takođe počinje njegovim rođenjem, i o njoj je nadahnuto i emotivno govorio Slobodan Stanković: „Zmaj Ognjeni Vuk je čudno, natprirodno biće, rođeno sa čudesnim antropomorfnim obeležjima, što ga svrstava u one srećne srpske junake, rođene iz goleme i žestoke ljubavi zmaja s vilom ili kakvom čudesnom lepoticom. Svi zmajevi znaci i pečati bili su tu, odmah po rođenju, o čemu svedoči i njegova baba, a što je u narodnoj pesmi slikovito rečeno: “U mog sina, slijepca Grgura, u njega se muško čedo nađe, vučja šapa i orlovo krilo, iz usta mu modar plamen bije...”. Vuk je izrastao u junaka koji je imao krila tajnovaita, i nekakvo čarobno odelo, koje je svlačio i oblačio. Bio je junak i stasom i pameću, lep koliko i besan. Za uzde je upasao dve guje, kretao se noći bez meseca. Kada se Zmaj, koji vatrom pali a mačem seče, iz boja vraćao ranjen, tada mu zmije smilje donosiše, a vile mu bilje previjaše...”

Marko Aleksić je, pre zvaničnog početka tribine, uveo zainteresovane goste tribine u priču o zmajevima i u ukazao na to da je zmajevitost drevna osobina, jer zmaj se uvek vezuje za junake u svim velikim narodima.

„Mi arheolozi imamo privilegiju da istražujemo prošlost i nastojimo da pronađemo najstariju priču na svetu iz koje potiču sve priče, a zajednička nit svih priča je junak i njegov podvig. Danas je popularna kultura apsolutno zasnovane na rezultatima psihologije, arheologije i komparativne mitologije. Pokazuje da svi imamo sklonost ka junaku i njegovom podvigu. Zmaja imamo u Kini, Evropi, Južnoj Americi, on je pramotiv, ali ono što je zanimljivo jeste činjenica da je kod nas Srba i Slovena zmaj pozitivno biće, i po tome smo izuzetni. Postoji viteški red zmaja, jedan od najpoznatiji viteških redova kome je pripadao i grof Drakula, čija je porodica uzela nadimak od reči Dragon, odnosno zmaj. Prvi vitez u viteškom redu zmaja bio je Stefan Lazarević 1408 godine. U zmajevom viteškom redu bili su grofovi iz engleske i bavarske, kraljevi i carevi, cvet evropskog plemstva, a prvi među njima bio je Stefan Lazarević. Jedan od njegovih predaka je Zmaj Ognjeni Vuk, unuk Đurđa Brankovića, a Đurđeva majka Mara Lazarević bila je sestra Stefana Lazarevića. Porodice Brankovića i Lazarevića su bile u bliskom srodstvu, i to je fenomenalna, istorijski zasnovana priča koja ima internacionalni značaj i zato je priča koju je o tome pokrenuo Petar Odobašić neverovatno važna, naročito u opštini gde se nalazi Kupinik, prestonica srpskih despota Brankovića – rekao nam je Marko Aleksić, i podsetio da motive zmajeva, junaka i podviga imaju ne samo popularne kulture – poznati holivudski filmovi, već i video igrice, što nije nimalo slučajno, jer – svi mi imamo iskonsku sklonost da se vraćamo pra-mitovima i legendama“, objašnjava Aleksić.

Posle zanimljive priče o mitološkom i arhetipskom značaju Zmaj Ognjenog Vuka u svetskoj kulturnoj baštini i kolektivnoj podsvesti čovečanstva, kako bi to Jung definisao, manje je važna, ali i pouzdano utvrđena istorijska činjenica da je despot Vuk Branković umro 16. aprila 1485. godine.