Петак, 17. Децембар 2021.
Повратак
Ковачевић Суботички: Важно је да се жене охрабре да пријаве насилнике
Удружење жена “Шимановчанке” у сарадњи са Заводом за равноправност полова, Општином Пећинци и Удружењем жена “Горска ружа” из Раковца организовало је 15. децембра трибину “Превенција насиља над женама”. О искуствима решавања проблема насиља у породици, посебно над женама, и активностима које су неопходне у циљу превенције насиља, говориле су директорка Завода за равноправност полова Станислава Гостовић – Маловић, председница Скупштине Општине Пећинци Дубравка Ковачевић Суботички, директорка пећиначког Центра за социјални рад Биљана Јовичић и психолог Љиљана Игњатовић. Трибину је водила председница Удружења жена “Горски цвет” Тања Ајети.
Завод за равноправност полова не ради непосредно са жртвама насиља, али је укључен у мрежу институција и организација које се баве доношењем закона битних за равноправност полова и за заштиту жена од насиља и редовно је у контакту са Покрајинском владом и сигурним кућама на подручју покрајине. У Војводини има пет сигурних кућа, а у последњих 15 година било је једанаест хиљада корисница само једне од њих - новосадске сигурне куће. У Србији је у последњих 20 година у породичном насиљу убијено више од 300 жена и много је малишана тако остало без мајке, и то је добар разлог да се сви боримо против насиља, рекла је директорка Завода и нагласила да те, и многе друге чињенице, говоре о значају трибина о превенцији насиља.
“Иако не постоји универзалан одговор шта треба да урадимо да до насиља не дође, сигурно је да заједничким залагањем можемо утицати да се број жртава смањи. Када се насиље догоди, увек се намећу питања – „Зашто она није отишла пре“, или „Зашто је он то урадио“, и на то је тешко одговорити. Много је боље, то сви знају, ако успемо да спречимо да се насиље догоди и зато је важно да се разговара и са потенцијалним жртвама и са потенцијалним насилницима, као и са професионалцима који треба да препознају опасност од насиља како би се реаговало пре него што се оно догоди. Сви треба да радимо на томе да се, уколико је то могуће, очува здрава породица и да се не понови насиље, што је изузетно важно не само за непосредне жртве, већ и за „невидљиве жртве“, а то су најчешће деца. Чак 80 посто деце која нису присуствовала насиљу над мајком, знају да је било насиља и пате због тога” - рекла је Маловић Гостовић.
Председница Скупштине Дубравка Ковачевић Суботички на трибини је говорила пре свега као лекарка која се у послу сусреће са женама изложеним насиљу. Сложила се са тим да се о насиљу над женама пуно прича, али се мало урадило на томе да се оно искорени. Зато је важно да се на трибинама жене охрабре да пријаве насиље, и самим тим да насилници буду санкционисани па ће бити мање тих немилих догађаја.
“И један изгубљен живот је много, а злостављане жене понекад из очаја дижу руке на себе. Када у Дом здравља дођу жене жртве насиља, упућујемо их на Центар за социјални рад и полицију, охрабрујемо их да предузму законске мере како више не би биле изложене насиљу. Добра околност је што су сада жене храбрије да пријаве насиље, вероватно зато што су сада економски снажније. Изузетно је важно да жене економски јачају и да буду охрабрене у ставу да не морају да трпе насиље” – рекла је Ковачевић Суботички.
Слично мишљење изнела је Тања Ајети, наводећи пример две жене којима је управо Удружење „Горски цвет“ помогло да оно што су до тада волонтерски радиле, претворе у свој посао и економски се осамостале.
У општини Пећинци број пријава насиља расте, рекла је директорка Центра за социјални рад Биљана Јовичић, јер се сада насиље лакше препознаје и не сврстава се у неке друге категорије негативних појава, а и жене су храбрије да пријаве насиље.
“Чињеница је да од 2016. године, када је усвојен Закон о спречавају насиља у породици, број пријава насиља расте. На пример, 2012. године било је шест пријава насиља, све остало се водило као „сређивање односа у породици“. Последњих година имамо 70 до 80 пријава насиља. Жртве насиља су углавном жене, али има и старијих особа, а ове године је и један мушкарац пријавио насиље. Да би се ефикасно радило на превенцији насиља, или заштита жртве ако до насиља дође, веома је важна координација Центра за социјални рад, полиције, Дома здравља и тужилаштва. Центар за социјални рад је 24 сата приправан. Свака пријава насиља иде полицији, они позивају Центар за социјални рад и тужилаштво и жртва насиља се обавезно упућује у Дом здравља да се установе повреде. Свака жртва тако има доказе о повредама који су потребни тужилаштву, а Центар даље наставља рад са жртвом насиља, јер наш посао је да оснажимо жртве и да их сместимо на сигурно место што, у зависности од процене, може бити код родбине, у сигурну кућу или на неко друго место. Битно је да полиција има право да задржи насилника у притвору 24 часа, а тужилаштво после тога још месец дана, тако да Центар за социјални рад има времена да измести жртву на сигурно место. Веома је важно и то што од пре две године у општини постоји бесплатна правна помоћ, тако да сада и жене које немају новца за адвоката имају коме да се обрате да им напише тужбу или пружи информације и правне савете важне за остваривање њихових права и регулисање статуса” – рекла је Јовичић и нагласила да у општини Пећинци постоји одлична координација између институција које су у ланцу заштите жртава насиља, као и да су састанци представника тих институција веома значајни због размене информација и ефикаснијег рада на конкретној помоћи жртвама насиља.
Душица Милошевић и Живка Михић из Удружења жена „Шимановчанке“ веома су задовољне што је оваква трибина организована у Шимановцима. Иако није познато да проблем насиља у породици постоји у Шимановцима, добро је да се о том проблему отворено и јавно разговара како се не би ни појавио, сматрају оне.
И заиста, на трибини је било много разговора, питања и дилема, што је све заједно још једном показало да проблем насиља у породици није ни мало једноставан нити га је могуће шаблонски решавати. Учеснице трибине су изнеле став да сви лакше пријављују полицији гласну музику у комшилуку, него случај када комшија злоставља жену или децу, вероватно из страха да се не замере са комшијама уколико се догоди да се ситуација у породици среди, или да жена из неког разлога одлучи да „све заборави и опрости мужу“. То се дешава, што је потврдила и Тања Ајети наводећи пример жене која је упркос злостављању и свесрдној подршци са свих страна да напусти мужа, ипак одлучила да га трпи до краја живота и да тако сачува породицу.
Психолог Љиљана Игњатовић је рекла да страх јесто оно што је заједничко свим жртвама, било да је то страх од насилника, одбацивања околине или слично, и да многе жене упркос насиљу одлучују да остану у браку управо због страха, мада је питање колико је таква породица функционална, нарочито ако се зна да деца из породице усвајају моделе понашања. Зато ћерка насилника често за животног партнера бира насилника.
На трибини је речено и да постоји могућност анонимне пријаве насиља, тако да сведок насиља не мора да се плаши ако пријави комшију или рођака насилника. Учесници трибине су се сложили да је економско јачање жена и подршка коју сви можемо пружити женама – жртвама или потенцијалним жртвама насиља веома битна, и да су сеоске жене, сиромашне и необразоване у већем ризику, али да ни то није правило. Наведен је конкретан пример економски моћне жене из Новог Сада која има неколико некретнина, али се ни у једној не осећа сигурно јер њен муж (није речено да ли бивши или садашњи), има пријатеље у полицији, тужилаштву и свуда где би она могла да очекује заштиту. Такође није правило да ће све бити у реду ако злостављана жена напусти мужа и разведе се – било је случајева да и бивши мужеви злостављају бивше жене и да се стога неке жене никада не осећају потпуно безбедно.
Међусобни пријатељски разговори са женама, јавне трибине, подршка и охрабрење жртвама, разумевање и препознавање опасности од насиља сигурно јете помоћ жртвама насиља и добра превенција насиља, али као и свака превентива, ни ова не даје апсолутну сигурност, што је не чини мање оправданом и пожељном.
