Тамо где престају речи, а почиње музика

Повратак

Тамо где престају речи, а почиње музика

Полазници Студија за музичку едикацију и образовање у Пећинцима, синоћ су пећиначкој публици приказали њихову највећу љубав – музику. Сјајном песмом „Молимо за фину тишину“, Александра Кораћа рађену на текст Љубивоја Ршумовића, започео је Концерт класичне музике, у оквиру манифестације „Сајам културе младих на селу“, коју организује Културни центар Пећинци, под покровитељством Општине Пећинци и Министарства за културу, спорт и омладину.

Културни центар као централна установа културе у пећиначкој општини, по речима директора Јована Деврње, труди се већ дуги низ година да разноврсним садржајима највише пажње поклони младима.

„Сајам културе мадих је само једна од манифестација која за циљ има представљање младих талената са територије наше општине, који се баве музиком, глумом, песмом, рецитацијом, поезијом. Наш циљ је да деци, од најранијих дана пружимо на неки начин уточиште у нашој установи, да им приуштимо разноврсне садржаје, где ће они пронаћи себе и приказати своје таленте и креативност, а овакве манифестације свакако да су неки вид подршке за сву ту децу. Надамо се да ће она бити узор другима, и да ће сваке године бити све више талентоване деце на сцени нашег Културног центра“ – изјавио је Деврња.

А концерт класичне музике полазника пећиначког Студија свакако је несумњиво доказао да музичких талената у општини Пећинци не мањка и да се ова деца не баве само музиком, већ и лепим владањем и изражавањем. Током концерта, изведбе на клавиру и хармоници пратиле су и најаве, које су деца сама писала уз помоћ њиховог музичког педагога Бранке Савић, која каже да је едукативна улога музике веома значајна, с обзиром да подстицајно делује на свеукупан развој личности.

„У овом непрегледном океану најразличитијих врста музике, веома је важно какву музику бирамо, јер она утиче на нашу свест, на наше мишљење и понашање. Њоме се исказује наша емоционална природа. Музика има есенцијални значај за човеков живот, јер има ту моћ да другима представи ко смо ми у ствари, па зато се и каже: реци коју музику волиш и слушаш, па ћу ти рећи ко си“ – истакла је Савић.

Током једносатног концерта, полазници Студија, иначе ванредни ђаци музичке школе „Петар Кранчевић“ из Сремске Митровице, представили су свако себе и потврдили да јасно осећају сваки тон, да свака нота заигра и њима пре него што је пренесу на дирке. Тако је Мила Цветковић, која је ове године освојила друго место на 6. Фестивалу пијанизма у Сремској Митровици, изведбом занимљиве композиције „Кина“, која се изводи само на црним диркама клавира, приближила кинеску музику пећиначкој публици на једно вече. Њен пријатељ Бранко Плавиш, који је такође, ове године, освојио Друго место на Фестивалу пијанизма, оставио је синоћ јако леп утисак зрелог свирања изведбама Бургмилерове Етиде и Берковичеве Варијације на тему Паганини.

Такође, сјајна Дуња Срдић приказала је свој таленат изводећи Малатову Етиду за певајући хор и акорде, која се изводи са укрштеним рукама, као и Фанданго, а заједно са Душаном Плавшићем извела је и Немачку игру за четири руке. А да класична музика може бити весела и приступачна, као и веома забавна приказао је Душан Плавшић композицијама „Забављач“ и Пирати“.

Кажу да је хармоника одавно превазишла своју фолклорну намену и да се поносно прикључила породици класичних инструмената, а то нам је на концерту доказао Милош Станковић, који је на хармоници, уз корепетицију Бранка Плавшића на клавиру, извео „Успаванку“ и „Старинску игру“. Свој први јавни наступ на клавиру имао је Павле Маричић, који је извео „Украјинску народну песму“ и „Вртешку“, а занимљиве композиције током једносатног концерта извели су за клавиром и Марко Срдић и Вишња Симић. Најмлађи полазници Студија Ана Павковић и Марко Плавшић својим гласовима улепшали су вече учествујући у хорићу.

А да је концерт био успешан сложила су се сва деца, као и публика која је уживала у магичним тоновима клавира и хармонике. Милош Станковић је рекао да му је овај наступ био најлепши до сада, а Бранко Плавшић је веома захвалан што је у прилици да похађа часове клавира, као и времену које проводи са својом наставницом, јер како каже, на часовима не уче само да свирају, него и доста разговарају.

Дуња Срдић свира клавир већ три године, а музичку школу завршава по програму за убрзано напредовање. Циљ јој је да поред ниже музичке заврши и средњу музичку школу, јер како каже изузетно воли клавир.

„За мене је клавир најбољи пријатељ јер он увек разуме сва моја осећања, и увек узврати тачно онолико колико ми њему заиста дамо“ – рекла је Дуња.

Можда је концерт био успешан управо због те љубави према музици, клавиру и хармоници, због осећања која су у њих уткала ова деца, заједно са својом наставницом, а можда је коначно Танго за Евору, коју су на крају извели полазници Студија, уз звоно и клавир и уз малу кореографију, дочарао магичну ноту и величанствену лепоту и моћ музике.