Понедељак, 11. Новембар 2019.
Повратак
У оквиру другог Сајма културе младих на селу, у Културном центру Пећинци, у суботу је одржано књижевно вече, младе и изузетно надарене Кристине Арсенијевић из Попинаца, која је својим стиховима, на једно вече, Пећинце претворила у престоницу поезије.
Промоција књиге песама „За све је крива Кристина“ по много чему била је посебна: стихове из књиге су, поред ауторке, уз пратњу тамбурашког оркестра Банета Јовановића Шањике и виолинисткиње из Прхова Јелене Ђукић Димић, говорили врсни рецитатори – њен брат и пријатељи, Марко Арсенијевић, Калина Чубрило, Матеја Машић, Лора Мершак и Слободан Станковић. Посебно изненађење вечери био је глумац Југословенског драмског позоришта из Београда Небојша Миловановић, који је говорио песму из Кристинине књиге – „Маска“, као и „Песму о вину“, која чека да са осталим новим песмама ове врсне младе песникиње буде објављена у њеној новој књизи.
Кристина је студенткиња Филолошког факултета у Београду, одсек српски језик и књижевност. Освојила је прво место на првом литерарном конкурсу „На крилима маште“ у пећиначком Културном центру још у петом разреду основне школе, а после тога низале су се награде на бројним домаћим и међународним литерарним конкурсима у Београду, Нишу, Новом Саду. Њене песме објављене су у више од стотину зборника поезије, а за свој поетски рад добила је она, као највећи таленат, награду Владе АП Војводине. Пошто је Кристина своју књигу представила прво публици у Старој Пазови, у време док је још била гимназијалка, Слободан Станковић је рекао да Пећинци четири године чекају да се боље упознају са њеним стваралаштвом.
А о том свом стваралаштву, Кристина је рекла само неколико реченица – да су се састави које је писала свидели наставници српског језика која је њене радове слала на конкурсе, да пише од раног детињства и да, једноставно, воли поезију те да се нада да ће студије допринети да развије своје знање и искуство, и избруси свој таленат. Више од тога, о њој су рекле песме изговорене те вечери, између осталих, „Змај у зеленим чарапама“, „За све је крива Кристина“, “Одужило се ово лето“, „Сремски родослов“, „Где си био тога јутра, Господе“.
На питање зашто воли Срем и пише о њему, кратко је одговорила да је одрасла у Срему и да кад год и Срема оде, има жељу да се врати у своју равницу.
Највише емоција у публици пробудиле су, ипак, њене песме о растанцима и веома потресна, дубока песма о рату „Маска“. Многи нису успели да задрже сузе док су уз Славујеву песму слушали Кристинину „Песма за мог деку“. Поново се, по ко зна који пут, песмом и музиком показало да човек може да контролише много шта, али не и осећања – потребно је храбрости да се она уткају у стихове, и још више храбрости да се осећања преточена у речи поделе са другима. Кристина је то учинила, храбро и од срца.
После поетске вечери, од организатора Сајма културе младих на селу, у оквиру кога је и била промоција Кристинине књиге, сазнали смо да никада ни један књижевни догађај у Пећинцима није привукао ни приближно толико публике – а сала је те вечери била пуна. Није ни чудо, ако се зна да мало који сличан догађај у Београду и великим градовима Србије може да се похвали толиким одзивом публике.
Сви Кристинини гости и учесници песничке вечери учинили су да то вече у Пећинцима буде најлепши спој драмске, писане и музичке уметности – музика и маестралне глумачке интерпретације додатно су истакли лепоту и дубину Кристининих песама о Срему и Сремцима, о болним растанцима и радосним сусретима, о драми младог човека који од живота тражи најправедније, најузвишеније и најбоље.
На крају, више од свега, публици су рекли њени стихови: „Овде су Сремци већ шесто лета, откад је пресушило оно море, увек им нешто помало смета, од ушћа па све до Фрушке горе. Кад му дођеш као незнанац, душу ће своју да ти преда, јер њему нико није странац, с ведре те стране увек гледа…“, онда сече се шунка, кулен и сланина, точи се вино, шира и пиво… ал кад га оштрије чарнеш у жицу, хватај се чамца или моста… Јер таквог му не треба госта!“
