Idealno vreme za prihranu pšenice

Povratak

Prema preporuci Zorana Martinovića iz PSS Sremska Mitrovica, za oktobarsku setvu ovo je idealan period za prihranu, pogotovo par dana pred kišu. Međutim, ratari koji su kasnili sa setvom, susreću se sa neniklom ili tek niklom pšenicom na parcelama.

Idealno vreme za prihranu pšenice

Pred poljoprivrednicima je ovih dana veoma bitan posao, jedna od najvažnijih agrotehničkih mera, od koga zavisi budući rod, a to je prihrana pšenice. S obzirom na povoljne vremenske uslove, preporuka stručnjaka iz PSS Sremska Mitrovica svakako je da se obavi prihrana pšenice u zavisnosti od perioda sejanja. Međutim, kišovita i hladna jesen prouzrokovala je kašnjenje sa setvom, te je pšenicama koje nisu posejane u optimalnom roku ili čak kasnije skraćen period vegetacije koji je potreban biljkama za normalan razvoj i donošenje roda.

Stručnjaci su nakon obilaska polja ustanovili da je na parcelama koje su posejane u oktobru, u optimalnom roku, pšenica normalno razvijena, u fazi je bokorenja ili na samom početku bokorenja. Pšenice posejane početkom novembra su u fazi nekoliko listova, dok one posejane polovinom novembra i kasnije nisu nikle ili tek sada niču.

Prema preporuci Zorana Martinovića iz PSS Sremska Mitrovica, za oktobarsku setvu ovo je idealan period za prihranu, pogotovo par dana pred kišu. Međutim, ratari koji su kasnili sa setvom, susreću se sa neniklom ili tek niklom pšenicom na parcelama.

„S obzirom da je tokom zimskog perioda bilo jako malo padavina, a i ako proleće bude suvo, pšenice posejane polovinom novembra ne mogu doneti dobar rod. Ne može se sada sa sigurnošću tvrditi da li ih treba prihranjivati ili ne, ali svakako treba pratiti situaciju u polju i krajem februara početkom marta videti da li će od pšenice biti nešto. Lično mislim da su male šanse da bilo šta bude od takvih pšenica, jer bi morali biti idealni uslovi do kraja vegetacije da bi se očekivao neki prinos. Naime, kasno posejana pšenica usled nepovoljnih vremenskih uslova preskače faze razvoja, što za rezultat ima prinos koji je daleko ispod očekivanog“ – rekao je Martinović.

Ukoliko u narednom periodu bude par toplih dana odmah će se uočiti razlika: rano posejane pšenice će naglo izrasti i počeće da se razvijaju, dok će kasnije posejane, pogotovo ako je bila plitka setva, dobiti svega par listova. Kako kaže Martinović, takve pšenice treba presejati, ali treba sačekati do polovine marta.

Kada je prihrana pšenice posejane u optimalnom roku u pitanju, savet je da se prati stanje na parceli kao i meteorološke prilike.

„Preporuka je svakako KAN, jer odmah deluje, neutralno je đubrivo pogotovo za zemljišta gde nije urađena analiza i ne zna se kiselost. UREU uglavnom treba da koriste poljoprivrednici koji su uradili analizu zemljišta, jednostavnija je za manipulaciju ali joj treba vremena da se transformiše u oblik koji je pristupačan biljakama“ – dodaje Martinović.

U Odeljenju za privredu Opštinske uprave Opštine Pećinci, procenjuju da je prošle jeseni na teritoriji pećinačke opštine ukupno zasejano oko 7500 hektara pšenice, što je nešto manje u odnosu na 2015. godinu. Prinos će svakako zavisiti ne samo od pravilne primene agrotehničkih mera, nego i od perioda setve, jer ima dosta parcela koje su posejane van optimalnog roka, te je preporuka poljoprivrednim proizvođačima da se ukoliko imaju dilemu oko prihrane ili presejavanja posavetuju sa stručnjacima.